Пољопривреда као темељ опстанка Петровца на Млави

Док се многе средине суочавају са одласком становништва из руралних подручја и све мањим бројем људи који живе од пољопривреде, у Петровцу на Млави земља и даље представља најважнији ослонац локалног развоја. Плодне оранице у долини Млаве, богати пашњаци и воћњаци на обронцима Хомоља деценијама обезбеђују егзистенцију хиљадама породица, а пољопривреда остаје једна од најзначајнијих привредних грана ове општине.

Иако савремена производња доноси бројне изазове – од климатских промена и нестабилног тржишта до све израженијег недостатка радне снаге – пољопривредници овог краја настављају да унапређују производњу и прилагођавају се новим условима. Уз подршку државе и локалне самоуправе, кроз субвенције, инвестиције у механизацију и мере руралног развоја, стварају се услови да пољопривреда остане покретач економског развоја и гарант опстанка села.

Подаци Пописа пољопривреде, Републичког завода за статистику и локалних стратешких докумената потврђују да Петровац на Млави располаже значајним пољопривредним потенцијалом. Велике обрадиве површине, развијено ратарство и сточарство, као и све већи простор за модернизацију производње, представљају добру основу за даљи развој једне од најпољопривреднијих општина Браничевског округа.

Пољопривреда – окосница локалне економије

Према Програму подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја Општине Петровац на Млави за 2026. годину, општина се простире на 655 квадратних километара и обухвата 34 насеља. На овом простору живи 26.186 становника у 9.586 домаћинстава, док се чак око 57 одсто становништва непосредно бави пољопривредном производњом. Пољопривредно земљиште заузима 72,9 одсто укупне територије, што довољно говори о значају аграра за овај крај.

Истовремено, локални стратешки документи указују да се произвођачи све више суочавају са последицама климатских промена. Просечна годишња количина падавина износи између 600 и 650 милиметара, док су капацитети за наводњавање и даље недовољно развијени, због чега сушне године значајно утичу на приносе.

Више од четири хиљаде газдинстава обрађује скоро 29.000 хектара

Попис пољопривреде 2023. године показује да је на територији Петровца на Млави регистровано 4.018 пољопривредних газдинстава која користе укупно 28.949,93 хектара пољопривредног земљишта.

Од тог броја, 3.830 газдинстава обрађује 25.034,47 хектара обрадивог земљишта. Највећи део површина заузимају житарице – чак 17.643,51 хектар, што потврђује да је ратарство и даље носилац пољопривредне производње у овој општини.

Поред житарица, значајне површине налазе се под индустријским и крмним биљем, што указује на развијену мешовиту производњу и повезаност ратарства са сточарством.

Кукуруз и сунцокрет доминирају њивама

Структура сетве показује да су најзаступљеније културе кукуруз и пшеница, док индустријске културе заузимају 2.869,29 хектара.

Међу њима убедљиво доминира сунцокрет са 2.404,19 хектара, док је уљана репица заступљена на 256,32 хектара. Крмно биље простире се на 4.286,79 хектара, што представља важну основу за развој сточарства.

Поред ратарства, значајно место има и воћарска производња. Према Попису пољопривреде, под воћњацима се налази 828,15 хектара, док виногради заузимају 263,67 хектара.

Сточарство задржава значајну улогу

Пољопривредна производња у Петровцу на Млави не заснива се искључиво на биљној производњи. Попис пољопривреде бележи 6.895 грла говеда, од чега је 3.979 крава, што потврђује да говедарство представља једну од најважнијих грана локалне пољопривреде.

Поред говедарства, заступљени су свињарство, овчарство и пчеларство, а локална самоуправа кроз своје програме подршке настоји да подстакне обнову сточног фонда, набавку квалитетног приплодног материјала и повећање производње.

Петровац међу најзначајнијим пољопривредним срединама Браничевског округа

Статистички подаци показују да Браничевски округ располаже са више од 240.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега више од 156.000 хектара чине оранице и баште.

Петровац на Млави деценијама заузима важно место у структури пољопривредне производње округа захваљујући великим обрадивим површинама, развијеном ратарству и повољним природним условима. Управо због тога ова општина има значајан потенцијал за даљи развој производње, али и прерађивачке индустрије.

Подстицаји државе и локалне самоуправе

Министарство пољопривреде и током 2026. године наставило је спровођење мера подршке кроз субвенције у биљној производњи, инвестиције у руралну инфраструктуру, подстицаје за механизацију, сточарство и пчеларство.

Истовремено, Општина Петровац на Млави обезбедила је средства за субвенционисање инвестиција на газдинствима, набавку пољопривредне механизације, подршку сточарској производњи, регресирање трошкова вештачког осемењавања, као и за едукацију пољопривредника и њихово учешће на сајмовима.

Овакве мере имају за циљ да повећају конкурентност домаћих произвођача, подстакну модернизацију производње и створе услове да млади остану на селу.

Фото: Илустрација

Будућност зависи од инвестиција и младих

Иако природни потенцијали Петровца на Млави представљају велику предност, будући развој пољопривреде зависиће од брже модернизације производње, шире примене система за наводњавање, већег удруживања произвођача и јачања прерађивачких капацитета.

Истовремено, све израженији недостатак радне снаге и старење сеоског становништва представљају један од највећих изазова са којима ће се локална заједница суочавати у наредним годинама.

Ипак, статистика показује да Петровац на Млави и даље располаже снажном пољопривредном основом. Више од четири хиљаде активних газдинстава, готово 29.000 хектара земљишта и дуга традиција пољопривредне производње остају најважнији ресурс овог краја. Уз континуирана улагања, савремене технологије и добро осмишљене мере подршке, пољопривреда ће и у будућности бити један од кључних темеља развоја и опстанка Петровца на Млави.

Пројекат „Ко остаје када сви оду?“ суфинансиран је из буџета Општине Петровац на Млави. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.