Светски дан шума обележава се 21. марта- Источна Србија натпросечно шумовита

Сваког 21. марта и у нашој земљи низом акција обележава се Светски дан
шума.
За обележавање Светског дана шума одабран је почетак пролећа, у знак
буђења природе и вегетације али и као знак новог почетка.
Светски дан шума обележава се од 1971. године са циљем промовисања
свести о значају и вредности шумских екосистема. У њима поред дрвећа,
живи много других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама.
Очување шума је посебно важно због њихових општекорисних функција као
што су: општа заштита и унапређење животне средине постојањем шумских
екосистема, очување биодиверзитета, очување генофонда шумског дрвећа и
осталих врста у оквиру шумске заједнице, ублажавање штетног дејства
“ефеката стаклене баште“ везивањем угљеника, производњом кисеоника и
биомасе, пречишћавање загађеног ваздуха, уравнотежење водних односа и
спречавање бујица и поплавних таласа, пречишћавање воде, снабдевање и
заштита подземних токова и изворишта пијаћом водом, заштита земљишта,
насеља и инфраструктуре од ерозије и клизишта, стварање повољних услова
за здравље људи, повољан утицај на климу и пољопривредну делатност,
естетска функција, заштита од буке, обезбеђивање простора за одмор и
рекреацију, развој ловног, сеоског и екотуризма и развој локалних заједница.
Прослава Светског дана шума пружа прилику за разменом ставова и идеја о
одрживом газдовању шумама, као и за подизање свести код људи на важност
и значај ових комплексних екосистема.
Србија, као средње-шумовита земља, има 29 одсто територије под шумама и
50 врста дрвећа.

Гостујући у медијима на сам дан обележавања Светског дана шума,
представници Шумарског факултета Универзитета у Београду, рекли су да је
стање шума у Србији задовољавајуће са тенденцијом поправка и
напредовања.
Уз 29 одсто званичног податка да је територије Србије под шумом, убраја се
и незваничних пет одсзо које су додатне површине шикара и шибљака што је
укупно, у Србији под шумама 34 посто територије, а према новим подацима
који се управо сумирају, то заправо нешто више од 36 одсто.
Војводина се наводи као локација која има шумовитост од свега шест, до
седам процената, али и то да је у питању земљиште које је погодно за
пољопривреду, док је источна Србија натпросечно шумовита.
Шуме се, осим због пољопривреде, крче и због разних грана индустрије, као
и због добијања грађевинског земљишта, подсећају стручњаци,
„Шума мора да се користи, код коришћења, ми обављамо велики број
еколошких функција шуме, смањујемо конкуренцију, повећавамо виталност,
отпорност и стабилност шума за дејство различитих штетних ефеката, а ми
користимо дрво тако што је дрво озбиљан енергент јако доброг еколошког
профила који спада у категорију зелених обновљивих ресурса“, објаснио је
професор Стајић са Шумарског факултета гостујући на РТС-у.

Говорећи о планској сечи шума, професор каже да је ту реч о етапној обнове
старог екосистема који је спреман да пропадне, када стабла могу на неки
начин да емитују угљен диоксид, и тако се претвара се у нешто што је и
штетно за природу. Тако се, објашњава, полако занавља стара шума, и ствара
нова.
Пројекат “Дах природе – Кисеоник за будућност“ реализује Удружење
„Веселице“ Деч у сарадњи са Браничевски кас д.о.о. Пожаревац.
Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и
телекомуникација Републике Србије.