Здраво одрастање почиње разумевањем: Зашто је важно да деца слободно говоре о својим осећањима

Дете не учи да разуме своје емоције само кроз разговоре о томе шта је добро, а шта лоше. Оно то учи посматрајући родитеље, слушајући њихове савете, али и кроз свакодневне ситуације у којима има прилику да каже шта мисли, како се осећа и шта га мучи. Управо у породици постављају се темељи емоционалне зрелости, самопоуздања и способности да се успоставе здрави односи са другим људима.

Колико је важно да деца одрастају у окружењу у којем се њихово мишљење поштује и у којем имају слободу да покажу своја осећања, зна Зоран Миловановић, отац дванаестогодишње Хелене и деветогодишњег Теодора. У њиховом дому, како истиче, свако има право да изнесе своје мишљење, а породичне одлуке доносе се уз разговор и договор.

„Апсолутно је важно да деца од најранијег узраста науче да препознају и изразе своја осећања. У нашој породици смо сви једнаки и равноправни. Свако има право да изнесе своје мишљење, а ми као родитељи доносимо последњу одлуку, али такође уз договор. Да би деца одрастала у здравој атмосфери, важно је да знају да нам је и њихово мишљење веома важно“ – објашњава Зоран.

Иако одрастају у истој породици, Хелена и Теодор имају различите карактере и начине на које показују своје емоције. Управо те разлике од родитеља захтевају да препознају потребе сваког детета и да им приступе на начин који им највише одговара.

„Прилично се разликују по карактеру и начину на који показују емоције. Теодор је мирнији и нежнији, док је Хелена темпераментнија и брже реагује, али обоје на свој начин умеју да покажу шта осећају. У нашој породици свако љубав исказује на свој начин и управо те разлике чине наш породични однос посебним. Хелена је више привржена мени, док је Теодор ближи мами. Важно нам је да препознамо њихове различитости и да сваком од њих пружимо пажњу и разумевање на начин који му највише одговара“ – прича Зоран.

Када су деца тужна, љута или разочарана, родитељи се често нађу пред питањем како најбоље да реагују. Оно што одраслима може деловати као мала брига, детету понекад представља велики проблем. Зато је важно не умањивати њихова осећања, већ им дати простор да објасне шта се догодило и како се због тога осећају.

У породици Миловановић настоје да најпре саслушају децу, а затим их подстакну да и сама размисле о могућим решењима.

„Трудимо се да их најпре саслушамо и разумемо како се осећају, јер смо свесни да оно што нама делује као ситница њима може представљати велики проблем. Ипак су они деца и важно нам је да њихове бриге не потцењујемо. Разговарамо са њима, подстичемо их да сами размисле о могућим решењима и кажу нам како би поступили у одређеној ситуацији. Након тога им дамо и свој савет, јер желимо да науче да самостално размишљају, доносе одлуке и постепено се осамостаљују“ – истиче наш саговорник.

Међутим, у родитељству није увек лако пронаћи праву меру. Умор, свакодневне обавезе и бројне бриге понекад утичу на то да родитељи не препознају одмах колико је детету важна нека жеља или проблем. Зоран отворено говори о томе да и родитељи греше, али да је подједнако важно признати грешку и разговарати о њој.

„Наравно, и ми као родитељи понекад грешимо. Дешава се да смо уморни и да у неком тренутку немамо довољно разумевања за њихове жеље или потребе, које нам можда делују безначајно, а њима представљају нешто веома важно. Зато се трудимо да, када се утисци слегну, поново седнемо и разговарамо. Објаснимо им да ни ми нисмо непогрешиви, да свако има право на грешку, али и да је важно да је препознамо и да из ње нешто научимо. Верујемо да се готово свака ситуација може разрешити искреним разговором и спремношћу да разумемо једни друге“ – каже Зоран.

Посебан изазов за породицу представља период одрастања у којем деца постепено улазе у пубертет. Са новим годинама долазе и другачија интересовања, потреба за самосталношћу, али и ситуације у којима је родитељима потребно више стрпљења и разумевања. Ипак, то не значи да правила и границе треба да изостану.

„У овом узрасту деца постепено улазе у пубертет, што са собом доноси нове изазове и захтева још више стрпљења и разумевања са наше стране. Трудимо се да избегавамо кажњавање, јер верујемо да се проблеми не решавају казнама, већ разговором и објашњењима. Наравно, одређене границе морају да постоје и важно је да деца знају да их поштују. Ми смо ту да их усмеравамо и научимо одговорности. Када пожеле нешто што им је веома важно, објаснимо им да је за неке ствари потребно време, труд и стрпљење. Желимо да схвате да се у животу ништа не подразумева и да је важно да се за оно што желимо потрудимо“ – објашњава он.

Управо је способност родитеља да препозна промене у понашању детета један од важних делова здравог одрастања. Хелена и Теодор су у годинама када све више утицаја на њих имају вршњаци и окружење, због чега је отворена комуникација посебно важна. Зоран каже да своју децу добро познају и да настоје да реагују када примете да се нешто мења.

„Ми добро познајемо своју децу и зато приметимо сваку промену у њиховом понашању. Када уочимо да нешто не иде у добром смеру, трудимо се да на време реагујемо и разговарамо са њима. Објашњавамо им зашто одређени поступци нису добри и кроз конкретне примере указујемо на то какве последице погрешни избори могу да имају. Важно нам је да нас разумеју и схвате да им све савете дајемо из најбоље намере, желећи да их усмеримо на прави пут“ – истиче Зоран.

На крају, наш саговорник сматра да су разумевање, стрпљење и љубав основа сваког здравог породичног односа, али да није довољно само осећати их. Деца морају да их препознају кроз речи, поступке и свакодневну пажњу родитеља.

„Пре свега, важно је да родитељи имају разумевања, стрпљења и љубави за своју децу, али и да им то свакодневно показују. Није довољно да их само волимо, већ је важно да деца ту љубав осете кроз наше речи, поступке, пажњу и подршку. Тако ће знати да увек могу да рачунају на нас“ – поручује Зоран Миловановић.

Причa породице Миловановић подсећа да емоционална зрелост не долази сама од себе, већ се развија кроз свакодневне односе, разговоре и примере које деца добијају у свом дому. Важно је да знају да имају право на своја осећања, да могу да погреше, поставе питање или потраже помоћ, али и да науче да поштују друге и преузму одговорност за своје поступке.

Јер здраво одрастање не подразумева одсуство проблема и неслагања, већ постојање односа у којем се о њима може отворено разговарати. Дете које зна да ће бити саслушано и онда када погреши лакше стиче поверење у себе и друге. А управо су разумевање, стрпљење и љубав оно што породицу чини местом у којем дете учи не само како да одраста, већ и како да разуме себе и људе око себе.