Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Vaznesenje Gospodnje ‒ Spasovdan, prestoničku slavu.Verski praznik, Vaznesenje – Spasovdan, slavi se u znak sećanja na dan kada se, po crkvenom učenju, Isus Hrist poslednji put javio učenicima. Taj praznik se obeležava po pravilu 40 dana posle Uskrsa i uvek u četvrtak.U Beogradu će danas biti proslavljena gradska slava, , a kroz centar grada će proći litija.
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi. Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
