У Великом Градишту обележен Видовдан у сећање страдалима за слободу земље
Данас је у Великом Градишту, пред споменицима страдалима за слободу земље у Првом и Другом светском рату, свечано обележен један од највећих српских празника, Видовдан.
Почаст страдалима, уз опело, у присуству представника локалне самоуправе и Цркве као и грађана, полагањем венаца одали су председник општине Велико Градиште Драган Милић, председник Скупштине општине Владимир Штрбац, заменик председника општине Недељко Васић и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. и Херојске 549. моторизоване бригаде.
На значај овог празника кроз историју српског народа обраћањем је подсетио председник Скупштине општине Владимир Штрбац.
“Видовдан, као један од најзначајнијих празника Српске православне цркве, али и Видовдан као симбол страдања, борбе и васкрснућа. Мало који народ на свету има такав дан, а велико је чудо како је баш тај један дан променио историју и судбину једног народа и једног континента. Отуда је Видовдан дан туге, али и дан славе. Дуготрајан смех који се смењује дуготрајним плачем, баш онако како то кажу речи Христове ‘Тешко вама који се смејете сад јер ћете заплакати.’.“, рекао је Штрбац.
Његове речи одвеле су нас у годину Лазаровог избора за царство небеско уместо царства земаљског и пада под турско ропство 1389. те утемељење празника као задатак од Бога. Затим и у 1914, када је у Сарајеву Принципов пуцањ у тиранију над својим народом, у вапају за слободу утамниченог народа, донео тектонске промене читавом континенту. Затим и 1992. годину, поново српскког страдања, поново Видовдана и задатка од Бога, када је генерал Талић пуковнику Симићу упутио захтев пред историјски пробој коридора живота: “Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза, нећу да деца умиру!“, чиме су западне српске земље територијално спојене са матицом у одбрамбено-отаџбинском рату. А потом, и Видовдан недавне 2001. године, када је срамном одлуком државног руководства Хашком трибуналу испоручен некадашњи председник Србије.
Он је истакао и да нас ови догађаји опомињу на то да, ако Видовдан изгуби смисао или изгуби на снази свог задатка, ако га учинимо оним што он није, онда ни ми нећемо бити ми, а самим тим ће и наше постојање као народа престати да будућим генерацијама буде циљ.
И, за крај, поручује – И зато тај живи споменик над милионима умрлих нека постоји, као симбол борбе за веру и слободу, обележаван сваке године, да подсети да смо ту са вековном тежњом да опстајемо и вековном тежњом да се уздижемо из пепела.
izvor Opština Veliko Gradište
