60. Љубичевске коњичке игре

“Витезови огрнуће опет црвени плашт као топли скут!

Топот коња одјекнуће гласно, овог лета 60-и пут!“

Фото: Преузета са Википедије

За оне који нису упућени, а желели би да знају шта су то Љубичевске коњичке игре и како су оне настале, проћићемо прво кроз кратак увод историје  Љубичевских коњичких игара.

Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у селу Дербенџинско, организовано сус е гајила грла на ергелски начинза потребе војске. Увек је српски народ према традицији и предавањима гајио велику љубав према коњима. Ту је љубав показао и Михаило Обреновић, када је као легат,  ергелу у Љубичеву завештао српском народу.

На десној обали Мораве се налази једна од најстаријих ергела, а оно се зове Љубичево.  На месту где се данас налази Љубичево, пре оснивања ергеле, било је велико пољопривредно имање кнеза Милоша по имену „Морава“, које је кнез Милош поклонио држави.

Истовремено, кнез је наредио да се ту пресели ергела коња из Ћуприје, коју је нешто раније основао Александар Карађорђевић. У Ћуприји је остала само филијала Добричево, да би се у јесен те године саградила велика штала у Љубичеву, те је скоро читава ергела пресељена.

Михаило Обреновић, у спомен на своју мајку  књегињу Љубицу, жену кнеза Милоша, пољопривредно добро је названо Љубичево.

Почетком двадесетог века, ергела је порасла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.

У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи по јунаштву су знани, као и јунаци који су их јахали, па су то Дамјанов Зеленко, крилати Јабучило Војводе Момчила, Хајдук – Вељков Куљша, Шарац Краљевића Марка, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе јуначки са својим јунаком на Газиместану.

За оне који нису упућени, а желели би да знају шта су то Љубичевске коњичке игре и како су оне настале, проћићемо прво кроз кратак увод историје  Љубичевских коњичких игара.

Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у селу Дербенџинско, организовано сус е гајила грла на ергелски начинза потребе војске. Увек је српски народ према традицији и предавањима гајио велику љубав према коњима. Ту је љубав показао и Михаило Обреновић, када је као легат,  ергелу у Љубичеву завештао српском народу.

На десној обали Мораве се налази једна од најстаријих ергела, а оно се зове Љубичево.  На месту где се данас налази Љубичево, пре оснивања ергеле, било је велико пољопривредно имање кнеза Милоша по имену „Морава“, које је кнез Милош поклонио држави.

Истовремено, кнез је наредио да се ту пресели ергела коња из Ћуприје, коју је нешто раније основао Александар Карађорђевић. У Ћуприји је остала само филијала Добричево, да би се у јесен те године саградила велика штала у Љубичеву, те је скоро читава ергела пресељена.

Михаило Обреновић, у спомен на своју мајку  књегињу Љубицу, жену кнеза Милоша, пољопривредно добро је названо Љубичево.

Почетком двадесетог века, ергела је порасла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.

У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи по јунаштву су знани, као и јунаци који су их јахали, па су то Дамјанов Зеленко, крилати Јабучило Војводе Момчила, Хајдук – Вељков Куљша, Шарац Краљевића Марка, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе јуначки са својим јунаком на Газиместану.