Од њиве до жетве: Саша Илић зна колико труда стоји иза сваког хектара

Пољопривреда је један од темеља живота на селу, али и посао који од човека тражи много више од рада на њиви. Потребни су знање, искуство, упорност, улагања, али и спремност да се свакодневно прати шта се дешава са временским приликама, трошковима производње и тржиштем.

Један од оних који су свој живот и рад везали за земљу јесте Саша Илић из Сибнице, који обрађује око три хектара пољопривредног земљишта у селу Батуша. Земљиште је у власништву његове супруге Татијане, а Саша се бави његовом обрадом и производњом.

На његовим њивама најчешће се могу видети пшеница и сунцокрет, културе које имају значајно место у пољопривредној производњи овог краја. За рад користи сопствену пољопривредну механизацију, што му омогућава да већину послова организује самостално.

„Пољопривреда је посао који тражи много времена и труда, али када човек воли земљу, онда се лакше подносе и тежи дани. Почео сам да обрађујем земљиште које је у власништву моје супруге Татијане и временом смо се трудили да производњу организујемо што боље“ – прича Саша.

Три хектара, колико тренутно обрађује, можда не делују као велика површина, али сваки хектар захтева озбиљан рад. Припрема земљишта, сетва, прихрана, заштита усева, а затим и жетва само су део послова који пољопривредника чекају током године.

„Није то велика површина, али када се ради како треба, сваки хектар захтева доста рада – од припреме земљишта, сетве и прихране, па све до жетве“ – објашњава Илић.

Када је реч о избору култура, Саша се највише опредељује за пшеницу и сунцокрет. Ипак, у пољопривреди нема много простора за потпуно сигурне одлуке. Производњу је потребно прилагођавати условима, али и очекивањима на тржишту.

„Углавном сејем пшеницу и сунцокрет. Трудим се да производњу прилагодим условима и ономе што се у датом тренутку највише исплати. Наравно, много тога зависи и од временских прилика“ – каже он.

Поседовање сопствене механизације значајно му олакшава организацију посла. Уместо да чека слободан термин другог пољопривредника или да додатно плаћа услуге, Саша велики део послова може да обави сам.

„Имам своју пољопривредну механизацију, што ми много олакшава посао. Када човек има своју механизацију, може боље да организује радове и не мора да зависи од тога када ће неко други моћи да дође и обави одређени посао“ – истиче Илић.

Ипак, ни најбоља организација не може да утиче на оно од чега пољопривреда у великој мери зависи – природу. Временске прилике могу у само неколико сати да промене очекивања за целу производну сезону.

„Много утичу. Пољопривредник практично не може да планира све унапред. Можемо да припремимо земљиште, обезбедимо семе и ђубриво, урадимо све што је до нас, али на крају много зависи од времена. Киша, суша, високе температуре или олујно невреме могу значајно да утичу на принос“ – каже Саша.

Поред временских услова, један од највећих изазова за пољопривреднике јесу и високи трошкови производње. Гориво, семе, ђубриво, одржавање и поправке механизације само су део издатака које једно пољопривредно газдинство има. Истовремено, произвођач често не зна унапред по којој цени ће успети да прода оно што произведе.

„Трошкови производње су велики. Гориво, семе, ђубриво, одржавање и поправке механизације – све то кошта. Са друге стране, пољопривредник никада унапред не зна по којој цени ће продати оно што произведе. Зато је овај посао неизвестан, али и даље верујем да земља има перспективу“- истиче Илић.

Упркос свим изазовима, он не сматра да младе треба одвраћати од живота и рада на селу. Напротив, за оне који воле земљу и спремни су да раде, пољопривреда и даље може бити добар избор.

„Ако неко воли тај посао и спреман је да ради, свакако. Није лако, али пољопривреда може да буде добар посао. Важно је улагати у знање и механизацију и пратити савремене начине производње“- поручује Саша.

Његова прича показује да се пољопривреда не завршава сетвом и жетвом. Иза сваког приноса стоје бројни радни сати, улагања, планирање и стална брига о земљи. Чак и када се обрађује релативно мала површина, посла има током целе године.

За Сашу Илића земља зато није само имовина. Она је посао, обавеза, али и начин живота. Свака нова сетва доноси нову наду, а свака жетва показује колико се труд уложен током године исплатио.

У времену када се све више говори о значају домаће производње, очувању села и потреби да се младима омогући да у својим срединама виде перспективу, приче малих пољопривредних произвођача имају посебну вредност. Оне показују како заиста изгледа свакодневица људи који живе од земље, са много рада и неизвесности, али и са вером да се од сопственог рада и даље може живети.

Пројекат „Срце у бразди“ суфинансиран је из буџета општине Мало Црниће. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.