Зграда Музеја културне историје у Немањиној улици у Пожаревцу бележи свој трећи век
постојања. Саграђена је шездесетих година 19. столећа. Историја није забележила ко је
пројектовао и саградио, зна се да је кућу у то време поседовала трговачка породица
Несторовић.
Изузетно је здање архитектуре тог доба и о њој треба да брине Завод за заштиту споменика
културе Смедерево. Зато није случајно што је стотинак година од њене градње, 1966. године
тадашња Општина откупила и дала на управљање Народном музеју. Намера је била да као
репрезентативно здање архитектуре и начина живота грађанске породице тог доба, буде
отворена за посетиоце. Нажалост, иако сачуваних осликаних и маланих зидова, препуна
драгоценог намештаја и предмета, сведока времена, није била доступна за јавност.
Рестаурација зграде коју је зуб времена доста оштетио, почела је децембра прошле године
под надзором Завода за заштиту споменика. У овој почетној фази реконструише се фасада
зграде и она треба тачно да изгледа онако каква је била у 19. веку. Радове финансира Град
Пожаревац. За овај део посла издвојена су 22 милиона динара. Пројектом је предвиђена
реконструкција сутеренског и приземног дела као и поткровља.
КОНЗЕРВАЦИЈА ЗИДОВА И НАМЕШТАЈА
Оно што треба да уследи да би зграда заиста постала културни споменик, је конзервација
унутрашњих зидова. Изузетна фреска четири годишња доба на таваници куће је јако
оштећена због прокишњавања и биће потпуно рестаурирана и конзервирана, каже др Гордан
Бојковић, директор Народног музеја Пожаревац и скреће пажњу на вредност не само
таванице и зидова већ и подова:
-Друга карактеристика која је откривена тек овим радовима, јесте под куће. То је посебна
врста пода, специфична за доба барока. Карактеристичан је за подове у репрезентативним
зградама попут двораца. Такви подови могли су да приуште само богати људи, јер су
захтевали значајна материјална средства. Поред тога било је потребно и техничко знање.
Фреска на таваници
По стручном мишљењу експерата Завода за заштиту споменика у
Смедереву, зграда представља изузетно редак и веома репрезентативан
примерак европске архитектуре 19. века. Број таквих зграда у Србији је
веома мали. Сачувана фреска на плафону салона четири годишња доба,
и плава соба са маланим зидовима сведочи да је њено зидање завршено око
1860. године. Тада је тај мотив био веома популаран у Европи и стигао је до
Пожаревца.
Конзервација сачуваног намештаја и употребних предмета биће урађена по посебном
пројекту.
Као следећи корак, напомиње др Бојковић, увешће се електрична струја и поставити
спољно осветљење које треба да нагласи амбијенталност и лепоту зграде. Такође, биће
урађена и хидрантска мрежа и уређено двориште.
У Музеју ће се чувати изложени предмети везани за градски живот у Пожаревцу између
друге половине 19. и прве половине 20. века.
www.recnaroda.rs
