Ловачки обичаји представљају дубоко укорењену традицију која се не односи само на сам лов, већ и на начин на који се према уловљеној дивљачи изражава поштовање и одговорност. Они су начин живота који нас подсећа на то да је свакој дивљачи, без обзира на величину, потребно указати достојанствено поштовање, као и природи која нам је омогућила да будемо део овог процеса.
Ловачке ознаке представљају један важан елемент ловачке традиције. Ловац их носи као симбол свог чланства у ловачкој организацији и као знак поштовања према другим ловцима. Ловац обично носи знак на левој страни свог капута или на левој страни капе, где се истиче и стилизовани знак Ловачког савеза Србије. Ова ознака има дубље значење, јер је то не само знак припадности заједници, већ и знак да ловац делује по свим законима, прописима и стандардима своје организације, уз истовремено очување традиције и културе лова.
Однос према плену
Ношење плена представља један од најважнијих аспеката ловачке етике. Ловац је обавезан да уловљену дивљач носи на начин који показује његово поштовање према том животу. Уместо да се улов сакрије, као што је случај са неким врстама дивљачи, одређени делови тела морају бити видљиви, било да је у питању глава или реп. Овако се исказује поштовање према дивљачи, а уједно је и знак ловачке честитости, јер је забрањено скривање и хвалисање са уловом пред другим ловцима или јавности. На пример, кад се носи зец, држи се за задње ноге, а перната дивљач се носи за главу, са телом окренутим према доле. За крупну дивљач, као што су јелени или дивље свиње, важе посебна правила и све се мора носити са поштовањем.
Одлагање уловљене дивљачи такође има своје специфичне обичаје. По завршетку групног лова, на месту где ће се одложити уловљена дивљач, ловац треба да пажљиво одреди редослед по величини и врсти дивљачи. На пример, прво ће се одложити већа дивљач као што су дивље свиње или јелени, а затим мања, као што су зечеви и фазани. Важно је да се дивљач постави тако да се не прелази преко ње, јер то представља знак непоштовања. Овај поступак је, поред тога, и симбол поштовања природи и процесу лова, јер се тако показује да је уловљена дивљач одлази у реду и миру.
Сви ови обичаји нису само правила, већ представљају начин живота који одражава дубоко укорењену почаст према животу, природи и другим ловцима. Они нам помажу да разумемо да ловац није само неко ко лови, већ и неко ко је одговоран за све аспекте тог процеса – од поштовања природе, преко узајамног поштовања са другим члановима ловачке заједнице, до узвраћања природи за све што нам је подарила.
