Пецо Ристески – љубав према македонском пореклу и очувању идентитета

Пецо Ристески из Врања, председник скупштине Удружења грађана македонске националне заједнице Пчињског округа „Гоце Делчев“, неко је ко се деценијама залаже за очување индентитета, наслеђа, језика и културе македонске националне мањине на југу Србије и шире. Поред тога он је и члан Нацоналног савета македонске националне мањине у Републици Србији. Разговарали смо у пријатном амбијенту простора удружења „Гоце Делчев“ у Врању.

Како је дошло до оснивања Удружења које ће окупити Македонце на југу Србије?

Давне 2005. године на празник Света Три Јерарха формирано је наше удружење под називом „Гоце Делчев“. Тада једна мала група, неколико њих, окупила је заинтересоване и тако из дана у дан било нас је све више. Први председник који је формирао удружење је покојна Верка Џуваревић, професорка историје. Она је била један од водећих руководилаца у самом нашем удружењу.

С обзиром да сте Ви део Националног савета македонске националне мањине у Србији каква је сарадња удружења са Саветом?

Наше удружење једно је од 23 у Републици Србији. Круна нашег организовања, свих македонских заједница је Национални савет македонске националне мањине, један од 23 савета колико их има у Србији. Он окупља нас, мања удружења по окрузима, тако да је овде у Пчињском округу према стратегији, један округ – једно удружење за разлику од неких других округа у Србији где постоје више удружења у том округу, у том граду итд. Период који је иза нас одликује се изванредном сарадњом са Националним саветом. У том Савету ја сам у четвртом мандату, претходних 12 година, које су веома битне за мој допринос одавде, промоција нашег удружења, наше македонске заједнице, пројектних активности које радимо, које нам одобрава национални савет и подржава нас у тим активностима.

Кроз пројекне активности промовишете језик, културу и наслеђе Македонаца као и удружење. Који су тренутно пројекти кроз које негујете идентитет македонске националне мањине?

Кренуо бих од онога што је наш бренд, а што други немају. Један од наша два велика бредна су духовно – туристичка путовања којих укупно имамо 24 до сада. Окупљамо наше чланове и пријатеље из округа и водимо на једнодневно, дводневно или вишедневно путовање у неки град, неко свето место, да се дружимо и обиђемо оно што је везано за то место. У Србији смо обишли осам светих места, издвојио бих манастир Жича, Ђунис Свети Роман а има их доста. У Македонији смо доста путовања провели и обишли доста светих места где бих издвојио манастир Свети Јован Бигорски, Јоаким Осоговски, Свети Наум у Охриду. На прагу смо организације пута у манастир који је за време свог живота почео да подиже Тоше Проески – Крушево. Тамо ћемо путовати априла, маја с акцентом на дело и лик Тошета Проеског.

Када је реч о пројектним активностима редовно пратимо све институције и до сада смо имали пуно одобрених и реализованих пројеката. Град Врање нам скоро редовно на свим конкурсима одобрава пројекте из дела хуманог карактера, где организујемо добровољно давање крви, четири таквих смо имали, једном годишње обично на празник. Тада покушавамо да повежемо покидане нити. Сетимо се за време бомбардовања када је много Македонаца долазило аутобусима да да крв и то је оно што покушавамо да оживимо и хвала Граду што у том делу нас је препознао.

Следеће област је култура. Ту су Дани македонске културе или везано за промоцију сличности ношње и свега тога што повезује два братска народа, то су нам пројекти у којима нас исто Град препознаје. Екологија је била у неколико наврата. Један пројекат траје за разлику од свих који имају одређени период, то је „Чеп по чеп да улепшаш некоме живот“. Сви грађани могу да допринесу и убаце чепове ту испред наших просторија. Ми их после дајемо ЈКП Комраду да их даље плсирају. Ми бисмо волели да на неколико места поставимо у граду за прикупљање чепова и да постоји комисија да се прикупљени новац додељује одређеним лицима са посебним потребама.

Република Србија нам је одобрила крајем године пројекат „Гоцеви дани“ по коме носимо и име Гоцета Делчева. То је манифестација која траје три месец, од дана рађања Гоцета Делчева 4. фебруара па све до 4. маја када је трагично погинуо. У конкурсу обухватамо живот и дело Гоцета Делчева где укључујемо предшколкско образовање, основне и средње школе. Лица са потешкоћама у развоју са нам такође посебна категорија. Раде се три области, једна је израда портрета Гоцета Делчев, друга је писање текста састава везано за његове цитате којих је имао доста јер је био учитељ и доста је оставио тога за собом и трећа је израда кратког филма у трајању до 5 минута.

Имамо низ других пројеката које нам одобрава Национални савет. Имамо кроз информисање, веома битна ставка. То је телевизијска емисија „Инфо Мак“ била је раније на свим телевизијама међутим сада имамо „Македонску разгледницу“ која иде на македонском језику са пуно дешавања везаних за македонску заједницу у Србији.

Поменули сте град Врање, каква је сарадња како бисте је описали?

Ја бих пожелео свима и то увек истичем о томе ћу говорити и  Кавадарцима на скупу, о доприносу Града који нас овде препознаје као мањину и помаже нам. Пожелео бих сваком другом граду и свакој македонској заједници да има такву сарадњу. Имамо и доста Македононаца, мада ту поделе нема, који су на руководећим местима, који су образовани и доприносе у свим областима. Ми доприносимо свим манифестацијама, Ви се сећате били сте присутни летос када смо учестовали на презентацији традиционалних јела на Данима Врања. Млади су припремили уз помоћ мајки, тетки и осталих јела из Македоније. Ми имамо тај Форум младих у удружењу и заиста је било прелепо. Град нам је прошле године поводом Дана града доделио највише јавно признање „31. јануар“. Имамо и још једно од Града које смо добили много раније. То је специјална повеља.

Чиме се нарочито поносите када је реч о Удружењу?

Један од сегмената јесте укључивање младих. Ми који водимо удружење смо људи у годинама и велико интересовање је младих кроз едукативне радионице које спроводимо и оно што је наш бренд јесте помоћ за студирање у Македонији. Статус Владиног студента где добијају припадници по пореклу из Македоније, где се уписује сваке године по 50 студената на терет државе, где су деца растерећена пријемног испита, имају дом, имају месечну надокнаду. Пуно је деце која нам се после врате, највише се враћају лекари имамо негде седам – осам младих лекара. Такође неколико њих са Музичке академије. На то смо највише поносни јер младе укључујемо и дајемо им прилику да буду са нама.

Какви су подаци последњег пописа?

Од велике бројке преко 200.000 колико смо били, сада на задњем попису који је урађен је негде око 22.000. Бројка је много много пала. А што се тиче Македонаца у Пчињском округу бројка је негде око 350 који су се изјаснили. Раније смо имали око 1.040. Да ли људи нису желели да се изјасне или како су се изјашњавали, не знамо. Међутим, оно што је битно и што закон Републике Србије дозвољава је да постоји посебни бирачки списак Македонаца где могу да се упишу и друге националности у тај посебни бирачки списак. Ту смо у порасту и тренутно имамо 1.060 уписаних на територији града Врања. То нам је веома потребно ради избора које имамо у Националном савету. Сваки од њих може да буде биран или да бира. То је нама од великог значаја.

За крај нашег разговора да ли издвајате неку дипломатску посету?

Пуно тога је било. Ја сам заборавио у нашим брендовима наше Македонске вечери. То је скуп свих активности које радимо на крају године и где одређеним институцијама и лицима уручујемо благодарнице – захвалнице. Највише наше признање је златна плакета. Ове године са поносом смо две златне плакете доделили, једну амбасади Републике Македоније у Републици Србији, конкретно Николи Тупанческом који је амбасадор, иначе он је био декан правног факултета и министар правде у Македонији једна комплетна личност која је много урадила за унапређење односа двеју земаља. Захваљујем се и Граду што увек организује пријем када је Македонско вече. Агенција за иселеништво је веома важна и везана је целокупну дијаспору на чијем је челу Горан Ангелов и њему смо уручили исто признање. Чести гости су нам и са Универзитета Свети Кирило и Методије у Скопљу са којима имамо сарадњу. Укупно 18 Македонских вечери је било до сада.

Пецо Ристески је на крају показао и цео простор удружења и ко су били сви претходни председници, уз жељу да опет дођемо и то ускоро, на славу Света Три Јерарха коју прослављају.

Фото: портал Коштана