„Где год нађеш згодно место, ту дрво посади! А дрво је благодарно па ће да награди. Наградиће изобиљем хлада, рода свог, наградиће било тебе, било брата твог“, каже Чика Јова Змај и заиста и јесте тако.
Дрво је извор живота и чистог ваздуха али, ипак научници кажу да постоје врсте дрвећа које су најефикасније у пречишћавању ваздуха.
Садњом дрвећа и уређивањем зелених површина у градовима, њихови становници остварују бројне бенефите.
На овај начин се најлакше регулише температура, а многе студије указују да зеленило има благотворан утицај и на наше ментално здравље, као и да лишће и иглице дрвећа пречишћава загађиваче из ваздуха – на тај начин ми удишемо мање токсичних честица.
Упоређујујући карактеристике 12 врста дрвећа, научници су дошли до одговора које најефикасније пречишћава ваздух.
Група истраживача са Универзитета у Гетеборгу, која је анализирала присуство 32 загађивача у лишћу и иглицама 12 врста дрвећа које расте у ботаничкој башти овог града, дошли су до одговора да различите врсте дрвећа имају различите способности да апсорбују загађиваче из ваздуха.
Током анализе најбоље су се показали четинари попут патагонијског ариша.
Истраживачи упозоравају да постоје случајеви када “испуњавање” улица дрвећем нема неког претераног учинка, као и да се претходно у обзир мора узети неколико фактора. На пример, дрворед у уској улици може смањити проток ваздуха, што би негативно утицало на дисперзију и разблаживање загађујућих материја. То значи да је у уским улицама заштићеним од ветра, ниско растиње попут живих ограда доста ефикасније.
Стога је, према мишљењу истраживача, пажљиво урбанистичко планирање које комбинује различите врсте дрвећа кључно за оптимизацију пречишћавања ваздуха и узимање у обзир других функција и предности вегетације.
Пауловнија
Ово дрво је тек однедавно постало популарно у нашој земљи, али у Кини оно се гајило још пре три хиљаде година. Предност пауловније је што не показује велику захтевност када је квалитет земљишта у питању, само је потребно избегавати превише мочварно тло, односно оно у коме долази до дужег задржавања воде након падавина. Брзо се адаптира на услове средине и показује велику отпорност на сушу, деловање болести и труљење.
Бела топола
Листопадно дрво које такође спада у брзо растуће. Наиме, бела топола достиже висину до 35 метара.
Ова биљка цвета у марту и априлу, пре појаве листова. Карактеристична је управо због својих листова који су двобојни: лице има тамно зелену нијансу, док је наличје сребрнкасте боје. Крошња је најћешће округла, а кора дрвета глатка и бела.
Јасен
Још једно дрво које се сматра брзо растућим. Оно што јасен највише чини ефикасним у борби против загађења ваздуха је могућност његове садње и опстанка и у градским срединама. Наиме, корен овог дрвета није агресиван и лако се прима. Бели јасен је веома лековит, његов лист се користи за симптоме болести бешике, бубрега и желуца, од листова се прави лековит чај. Кора ове биљке се користи од давнина за регулисање рада црева ,јачање организма, артритис и лечење грознице.
Пројекат “Дах природе – Кисеоник за будућност“ реализује Удружење „Веселице“ Деч у сарадњи са Браничевски кас д.о.о. Пожаревац. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.