Замислите глумца који је својим гласом могао испунити највећу сцену, чије је присуство било толико снажно да је и без речи доминирао сценом. Такав је био Миливоје Живановић – човек који је живео позориште.
Рођен у Пожаревцу 1900. године, глумачки пут започео је у путујућим трупама, где је учио занат у најтежим условима, путујући од града до града, наступајући на даскама које су често значиле више од живота. Ове године обликовале су га као глумца који је увек давао све од себе, без обзира на сцену – било да је наступао у малом провинцијском театру или у највећим београдским позориштима.
Његова глума није била обична, већ је била исклесана снагом карактера и дубином емоције. Увек је тежио аутентичности – није рецитовао текстове, већ их је проживљавао. У његовом извођењу, Краљ Лир не би био само Шекспиров лик, већ одраз сваког човека који пролази кроз бол, губитак и борбу са самим собом.
Живановић је одиграо више од 360 улога, али једна улога га је обележила заувек – улога Миткета у „Коштани” Боре Станковића. Кажу да, када би он изговарао „Певaj, Коштана”, публика би занемела. У том узвишеном тренутку, није се чуо само глас глумца – ту је била сва туга, сва страст и сва несаница свих присутних.
Миливоје је био првак Југословенског драмског позоришта, носилац највећих домаћих и светских признања, добитник престижне медаље „Станиславски” у Москви. Али више од награда, остао је упамћен по томе што је свака његова улога имала тежину, што се у свакој речи осећала истина.
Када је 1976. године напустио овај свет, позоришта су занемела. Његов глас, његова снага и харизма остали су у сећању, у причама, у архивским снимцима који сведоче о времену када су глумци били више од забављача – били су чувари душе народа.
