Квалитет ваздуха у нашој земљи годинама уназад је једна од главних тема, а истраживања не иду на руку, и говоре да смо, по превременим смртима због загађења смо међу најгорима у Европи.
ПМ 2,5 честице су 30 пута мање од длаке на глави и не зна се од чега су састављене, али када их удахнемо, веома брзо се шире крвотоком. Када их је више, тада су опасније и могу да погоршају болести од којих људи већ пате, па и да доведу до превремене смрти или рака.
Према стандардима Светске здравствене организације (СЗО), који су строжи него наши, сматра се да је ваздух доброг квалитета само ако је њихов годишњи просек до 5 микрограма по метру кубном.
Процена Службе за мониторинг атмосфере Коперникус (ЦАМС) функционише овако: сателит мери колико се светла одбија од земље и иде назад ка њему. Што је подручје загађеније, светла ће бити мање. Онда научници укључују и друге факторе (на пример, да ли је то урбана средина или мање место) и програм даје процену загађења.
Према истраживањима која су објављена у медијима, у 2023. години је граница коју предлаже Светска здравствена организација прекорачена у већини држава Европе, када је у питању присуство поменутих честица.
Када се анализирају подаци за Србију, предвиђања програма показују да је квалитет ваздуха у Србији међу лошијима у Европи, а по неким параметрима и међу најлошијима.
Стручњаци из области екологије говорили су о томе колико је ваздух у Србији загађен и указали на факторе који код нас постоје и који доводе до загађења а који нису укључени у статистику као што је ложење моторног уља.
„Постоји читав низ опција које код нас постоје, а које се тамо више не појављују. Једноставно су искорењене и сматра се да то нико нормалан не би радио. Моторно уље је посебан отпад, морате да га вратите. Код нас га ложите.“ – истакао је за медије еколошки стручњак и некадашњи начелник у Агенцији за заштиту животне средине Дејан Лекић.
Он је додао да скоро милион и по људи у већим градовима и општинама не зна какав ваздух удишу:
„Реч је о становницима места са преко 50 хиљада становника у којима нема такозваног аутоматског мерења квалитета ваздуха, већ се оно врши мануелно или се уопште не врши“.
Стручњаци из области екологије истичу и да се код загађења ваздуха често занемарује трајање прекорачења дозвољених вредности односно колико дуго су грађани изложени загађењу.
У неким местима се те вредности смањују док се у другима повећавају. Као пример узет је град Ваљево, где је број дана са прекорачењима порастао са 122 на 152.
Током 2021. године, од 24 места на којима се мерило загађење ПМ10 честицама, на чак 14 је дошло до дужег трајања прекорачења. Такође, на местима где су мерне станице поново или први пут успостављене (Нови Пазар, Пирот, Смедерево – Радинац) по правилу забележено је прекорачење загађења.
Пројекат “Дах природе – Кисеоник за будућност“ реализује Удружење „Веселице“ Деч у сарадњи са Браничевски кас д.о.о. Пожаревац. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
