Једно стабло је кисеоник за двоје људи, и то је сасвим довољно рећи када неко пита колико је важна садња дрвећа за очување животне средине и квалитетнији ваздух који удишемо.
Пословица каже: „Најбоље време да се посади дрво било је пре двадесет година. Друго најбоље време је сада“.
Стручњаци истичу да би Земља постала отровна за све нас да нема дрвећа и управо на тај начин, можемо да схватимо колико је дрвеће битно а прирда моћна. У прилог томе иде и податак да један хектар букове шуме може да прими 68 тона прашине и чађи.
Бела топола се сматрала светим дрветом и симболизује победу и сврстава се у три најбоља прочишћивача ваздуха. Лишће и спољни слојеви дрвета су јестиви.
Лечење дрвећем спада у народну медицину. Стабло акумулира велику количину космичке енергије и кад га загрлимо, даје нам позитивну, а одузима нашу негативну енергију. Зато треба више да грлимо дрвеће и да, без изузетка, пригрлимо све што нам природа дарује.
Пејзашни архитетка Милан Пилиповић каже да чак 145 килограма кисеоника на годишњем нивоу произведе једно одрасло стабло јавора, старости око 20 година.
-Та количина кисеоника довољна је за два човека. Исто то стабло преко својих стома апсорбује 4,5 килограма загађивача- каже Пилиповић и додаје да стара, зрела стабла производе више кисеоника од млађих.
-Зрело дрво храста може произвести, у просеку, 100.000 литара кисеоника годишње. То је око 274 литра кисеоника дневно – готово половина количине потребне просечном човеку. Дрвеће дуглазије, букве, смрче и јавора спада међу оно које производи највише. Вреди знати и да просечан човек унесе у организам око 550 литара кисеоника дневно.
Пројекат “Дах природе – Кисеоник за будућност“ реализује Удружење „Веселице“ Деч у сарадњи са Браничевски кас д.о.о. Пожаревац. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
